Predmet ovog naučno-istraživačkog rada je analiza semantičkog i vizuelnog prikaza žena na naslovnicama ženskih časopisa u Srbiji „Lepota i zdravlje“, „Burda“ i „Marie Claire“. Primenjuje se kvalitativna analiza nad devet uzoraka, obuhvatajući poslednja tri izdanja svakog časopisa. Kategorije analize obuhvataju opis identiteta žena sa naslovnica, opis vizuelnog prikaza žena, strukturu
naslovnica, istaknute naslove i ostale tekstualne elemente, kao i anglicizme na naslovnicama.
Povezivanjem analitičke i sintetičke metoda, rad pruža dublji uvid u kompleksnost reprezentacije žena u štampanim medijima. Rezultati istraživanja ukazuju na sistematski pritisak koji mediji nameću ženama da prate i ispunjavaju određene standarde lepote, kao i na poruku da žena na svim poljima treba da bude „savršena“, istovremeno ukazujući na globalni uticaj engleskog jezika kroz upotrebu anglicizama na naslovnicama i marketinšku ulogu koju imaju u medijima. Ovi rezultati pozivaju na kritičko
sagledavanje medijskih narativa o ženskom identitetu i jezičkih aspekata i trendova u medijskom diskursu.
Садржај
- 1. Увод
- 2. Теоријски оквир
- 3. Методологија
- 4. Анализа насловница часописа
- 4.1. Опис идентитета жена са насловница
- 4.2. Опис визуелног приказа жена
- 4.3. Истакнути наслови
- 4.4. Остали текстуални елементи
- 4.5. Англицизми на насловницама
- 5. Закључак
- Литература
Циљ и тематски фокус рада
Циљ овог рада је анализа семантичког и визуелног приказа жена на насловницама женских часописа у Србији, као и улоге англицизама на тим насловницама, са примарним фокусом на допринос теоријском разумевању представљања женског идентитета у медијима, посебно у штампаним медијима.
- Анализа семантичког и визуелног приказа жена на насловницама часописа.
- Истраживање улоге англицизама на насловницама женских часописа.
- Теоријско разумевање конструкције женског идентитета у медијима.
- Идентификација стандарда лепоте и родних стереотипа које медији промовишу.
- Квалитативна анализа узорака часописа „Lepota i zdravlje“, „Burda“ и „Marie Claire“.
- Утицај глобалних језичких трендова на локални медијски дискурс.
Издвојени одломак из књиге
Теоријски оквир
Род је концепт који се друштвено конструише и обухвата различите улоге, положаје и статус мушкараца и жена у друштву. Ови односи су подложни друштвеним, културним и историјским променама и разликама, што може довести до различитих врста дискриминације заснованих на биолошком полу. Појам родне улоге односи се на друштвено условљене разлике и очекивања између мушкараца и жена и очекивања од њих, које нису повезане нужно са биолошким карактеристикама и могу се мењати током времена. Односи међу половима одражавају и одликују услове производње, репродукције, културне и идеолошке системе у друштву, а ови односи су другачији у различитим друштвеним контекстима. У патријархалним друштвима, често је случај да су разлике израженије и да се преферирају мушкарци и да долази до отворене дискриминације жена. (6)
Дефиниције рода се разликују, али по Шуваковићу, род је у најширем смислу означавање културалних и друштвених одређивања сексуалног идентитета. Род се перципира и изражава и у језику, а социолингвистика је десциплина која повезује теорију са одређеним друштвеним ситуацијама у којима се сусрећу род и језик. (8)
Родни стереотипи су често прихваћена уверења о улогама жена и мушкараца у друштву, која се често некритички усвајају и темеље се на генерализовању. Родне улоге се односе на очекивања заједнице на то како појединац треба да се понаша у друштву у складу са својим полом, што формира родне идентитете друштвено и лично схватање припадности биолошком полу. Родна идеологија представља скуп уверења које усмерава људско деловање у родним односима, често се мења под утицајем масовних медија и тада постаје природна и подразумева се. (12)
Коришћење родно осетљивог језика у медијима је важно за постизање родне равноправности, али је такође битно да жене буду видљиве и истакнуте и да у медијима не владају стереотипи. Количина присуства жена у јавном сфери осликава њихов значај у друштву, док је само представљање у јавности кључно за мењање патријархалних образаца.
Резиме поглавља
Увод: Ово поглавље представља циљ рада – анализу приказа жена и улоге англицизама на насловницама женских часописа, истражујући како медији обликују женски идентитет.
Теоријски оквир: У овом делу се објашњава концепт рода, родних стереотипа, родне идеологије и важност родно осетљивог језика у медијима, истичући утицај медија на друштвену стварност и женску појаву.
Методологија: Ово поглавље детаљно описује квалитативну анализу девет узорака насловница три српска женска часописа, са фокусом на категорије попут идентитета жена, визуелног приказа, структуре насловница, наслова и англицизама.
Анализа насловница часописа: Главни део рада пружа детаљну анализу визуелних и текстуалних елемената насловница часописа „Lepota i zdravlje“, „Marie Claire“ и „Burda“, укључујући опис идентитета жена, њихов визуелни приказ, истакнуте наслове, остале текстуалне елементе и присуство англицизама.
Закључак: Сумира главне налазе истраживања, наглашавајући објектификацију жена, идеализоване стандарде лепоте и маркетиншку улогу англицизама, док истовремено позива на критичко сагледавање медијских наратива.
Литература: Садржи списак научних радова, докторских дисертација и чланака који су коришћени као извори у овом истраживању.
Кључне речи
женски часописи, визуелни приказ жене, стандарди лепоте, савршенство, англицизми, маркетиншка улога, женски идентитет, медији, популарна култура, социолингвистика, стереотипи, род, Србија
Често постављана питања
Шта је основна тема овог рада?
Основна тема рада је анализа семантичког и визуелног приказа жена на насловницама женских часописа у Србији, као и улога англицизама у обликовању медијске слике.
Која су централна тематска поља?
Централна тематска поља укључују конструкцију женског идентитета у медијима, стандарде лепоте, родне стереотипе, утицај англицизама и маркетиншке стратегије у штампи.
Који је примарни циљ или истраживачко питање?
Примарни циљ јесте да се анализира семантички и визуелни приказ жена, као и улога англицизама на насловницама женских часописа, како би се допринело разумевању представљања женског идентитета у штампаним медијима.
Која се научна метода користи?
У раду се примењује квалитативна анализа над девет узорака насловница женских часописа, користећи аналитичке и синтетичке методе за дубљи увид.
Шта се обрађује у главном делу?
Главни део рада обухвата детаљну анализу насловница часописа „Lepota i zdravlje“, „Marie Claire“ и „Burda“, са фокусом на опис идентитета жена, визуелни приказ, структуру насловница, истакнуте наслове, остале текстуалне елементе и англицизме.
Које кључне речи карактеришу рад?
Кључне речи које карактеришу рад су: женски часописи, визуелни приказ жене, стандарди лепоте, савршенство, англицизми, маркетиншка улога, женски идентитет, медији, популарна култура, социолингвистика, стереотипи, род, Србија.
Како медији обликују слику жене у Србији према овом истраживању?
Истраживање показује да медији систематски намећу женама стандарде лепоте и поруку да треба да буду „савршене“, приказујући младе, лепе жене као моделе и промовишући родне стереотипе кроз наслове и слике.
Шта је главна критика упућена часописима анализираним у раду?
Главна критика се односи на манипулативне технике, промовисање нереалних стандарда лепоте, објектификацију жена, пренаглашавање спољашњег изгледа уместо унутрашњег развоја, те губитак језичке и културне аутентичности због прекомерне употребе англицизама.
