Ovaj rad će se baviti kontrastivnom analizom rečeničnih dopuna u formi zavisne rečenice i infinitivske kontrukcije u njemačkom i u bosanskom jeziku. Kao korpus rada biće korišćeno djelo Parfem: hronologija jednog zločina (Das Parfum: Die Geschichte eines Mörders) autora Patrika Ziskinda (Patrick Süskind) u originalu, kao i odgovarajući prijevod na bosanski jezik. Cilj ovog istraživačkog rada jeste detaljno proučavanje toga koje klase rečeničnih dopuna u njemačkom i bosanskom jeziku mogu biti realizovane u formi zavisne rečenice i infinitivske konstrukcije, te da se vidi koja od dopuna se najčešće javlja u navedenim formama, koristeći model dependencijalne gramatike. Osim toga, jedan dio rada će se baviti i time koji je broj dopuna u navedenim formama u originalu, a šta se na njihovim mjestima nalazi u prijevodu. Istraživački dio rada biće potkrepljen primjerima iz navedenog korpusa, dok će u teorijskom dijelu rada uglavnom biti korišćena literatura koja se bavi kontrastivnom analizom sintakse njemačkog i bosanskog jezika.
Diese Arbeit befasst sich mit der kontrastiven Analyse von Satzergänzungen in der Form von Nebensätzen und Infinitivkonstruktionen im Deutschen und Bosnischen. Als Korpus wird das Werk Das Parfum: Die Geschichte eines Mörders von Patrick Süskind im Original verwendet, sowie die entsprechende Übersetzung ins Bosnische. Ziel dieser Forschung ist es, anhand des Modells der Dependenzgrammatik detailliert zu untersuchen, welche Klassen von Satzergänzungen im Deutschen und Bosnischen in der Form von Nebensätzen und Infinitivkonstruktionen realisiert werden können, und zu sehen, welche der Ergänzungen in diesen Formen am häufigsten vorkommen. Außerdem befasst sich ein Teil der Arbeit mit der Anzahl der Ergänzungen im Original und was an ihrer Stelle in der Übersetzung steht. Der Forschungsteil der Arbeit wird durch Beispiele aus dem oben genannten Korpus unterstützt, während für den theoretischen Teil der Arbeit hauptsächlich Literatur verwendet wird, die sich mit der kontrastiven Analyse der Syntax des Deutschen und Bosnischen befasst.
Sadržaj
1. Dependencijalna gramatika
1.1. Rečenični segment
1.2. Atribut
2. Dopune
2.1. Dodaci
3. Dopune koje mogu biti realizovane u formi zavisne rečenice i infinitivske konstrukcije
4. Istraživanje
4.1. Problem istraživanja
4.2. Ciljevi istraživanja
4.3. Zadaci
4.4. Hipoteze
4.5. Metode istraživanja
4.6. Korpus istraživanja
4.7. Uzorak istraživanja
4.7.1. Rečenične dopune u formi zavisne rečenice u djelu Parfem: hronologija jednog zločina i njihovi odgovarajući prijevodi na bosanski jezik
4.7.2. Rečenične dopune u formi infinitivske konstrukcije u djelu Parfem: hronologija jednog zločina i njihovi odgovarajući prijevodi na bosanski jezik
5. Zaključak
Cilj istraživanja i tematska područja
Glavni cilj ovog rada je kontrastivna analiza rečeničnih dopuna realizovanih putem zavisnih rečenica i infinitivskih konstrukcija u njemačkom i bosanskom jeziku, uz utvrđivanje njihovih prijevodnih ekvivalenata na temelju romana *Parfem: hronologija jednog zločina* Patricka Süskinda.
- Primjena modela dependencijalne gramatike u analizi sintakse.
- Komparacija frekvencije infinitivskih konstrukcija naspram "da + prezent" konstrukcija.
- Klasifikacija rečeničnih dopuna prema modelu valencije glagola.
- Istraživanje prijevodnih strategija pri prenosu sintaktičkih struktura iz njemačkog u bosanski jezik.
Auszug aus dem Buch
3. Dopune koje mogu biti realizovane u formi zavisne rečenice i infinitivske konstrukcije
Engel navodi (Engel/Srdić/Alanović, 2012: 33-62) da sljedeće dopune u njemačkom i bosanskom jeziku mogu biti realizovane u formi infinitivske konstrukcije i zavisne rečenice:
1. Subjekat:
Dass auch er kommt, freut uns./Raduje nas da i on dolazi.
Dich wieder zu sehen ist sehr schön./Lijepo je vidjeti te opet.
2. Dopuna u akuzativu:
Ich weiß, dass du krank bist./Znam da si bolestan. (Zilić, 2002: 47)
Sie vergaß das Haus abzuschließen./Zaboravila je zaključati kuću.
Sažetak poglavlja
1. Dependencijalna gramatika: Objašnjava teorijske osnove valentnosti glagola, dependencije, te razliku između rečeničnog segmenta i atributa.
2. Dopune: Prikazuje klase dopuna u njemačkom i bosanskom jeziku uz adekvatne anafore i konkretne jezičke primjere.
3. Dopune koje mogu biti realizovane u formi zavisne rečenice i infinitivske konstrukcije: Sistematizuje tipove dopuna koje dozvoljavaju transformaciju u zavisnu rečenicu ili infinitivnu frazu.
4. Istraživanje: Metodološki dio rada koji kroz analizu korpusa iz djela *Parfem* provjerava postavljene hipoteze o frekvenciji odabranih sintaktičkih formi.
5. Zaključak: Sumira rezultate istraživanja, potvrđujući rjeđu upotrebu infinitivskih konstrukcija u bosanskom jeziku u odnosu na njemački.
Ključne riječi
rečenična dopuna, infinitivska konstrukcija, zavisna rečenica, kontrastivna analiza, dependencijalna gramatika, valencija, sintaksa, njemački jezik, bosanski jezik, Patrick Süskind, korpus, prijevod, subjekat, dopuna u akuzativu.
Često postavljana pitanja
Šta je glavni predmet ovog istraživanja?
Predmet istraživanja je kontrastivna analiza rečeničnih dopuna koje se realizuju u obliku zavisne rečenice i infinitivske konstrukcije u njemačkom i bosanskom jeziku.
Koja su centralna tematska područja rada?
Rad obuhvata teorijske postavke dependencijalne gramatike, klasifikaciju dopuna te njihovu praktičnu analizu na korpusu iz književnog djela.
Koji je primarni cilj rada?
Cilj je utvrditi frekventnost ovih konstrukcija i analizirati kako se njemačke rečenične dopune prevode na bosanski jezik.
Koja se naučna metoda koristi?
U radu se primjenjuju metode analize, komparacije i deskriptivna metoda uz primjenu modela dependencijalne gramatike.
Šta obuhvata glavni dio istraživanja?
Glavni dio čine analiza primjera iz originalnog njemačkog teksta *Parfem* i njihovih prijevoda na bosanski jezik.
Po kojim ključnim riječima se rad prepoznaje?
Rad se prepoznaje po terminima kao što su rečenična dopuna, infinitivska konstrukcija, zavisna rečenica i dependencijalna gramatika.
Kako se infinitivske konstrukcije ponašaju u prijevodu na bosanski jezik?
Istraživanje je pokazalo da se infinitivske konstrukcije znatno rjeđe koriste u bosanskom jeziku, gdje se češće zamjenjuju konstrukcijom "da + prezent".
Koja je ključna razlika potvrđena analizom između dva jezika?
Potvrđeno je da je infinitivna forma znatno češća u njemačkom jeziku, dok bosanski jezik preferira eksplicitnije zavisne rečenice.
- Citar trabajo
- Edin Nezirovic (Autor), 2022, Dopuna rečenice u obliku podređene rečenice i infinitivne konstrukcije u "Parfem: Priča o ubici" Patrik Süßkind, Múnich, GRIN Verlag, https://www.grin.com/document/1360779
