Seminarski rad je sastavljen na srpskom jeziku po novom pravopisu iz 1997. godine.
Citati na nemačkom jeziku su pisani starim pravopisom, mislim na pravopis pre reforme iz 1997. godine, jer su izvori meni dostupni na nemačkom jeziku (?)tampani pre reforme nemačkog pravopisa.
Strana imena sam u originalu stavljala u zagrade, jer sam mi(?)ljenja da strana imena treba pisati u originalu, a i pravopisom srpskog jezika je dozvoljeno pisanje stranih imena na oba načina.
Sadržaj
1. Uvodna napomena
2. Biografija pisca
3. Stvaralaki opus
4. Lik oca u romanu Bašta, pepeo
4.1. Pisac o svom delu
4.2. Porodini cirkus
4.2.1. Graa romana
5. Traganje za ocem – pitanje identiteta
6. Zakljuak
7. Spisak literature
Cilj i tematski fokus rada
Glavni cilj ovog rada je analiza lika oca u romanu „Bašta, pepeo” Danila Kiša, pri čemu se istražuje odnos između autobiografskih elemenata, sećanja i fikcije u oblikovanju narativne strukture. Rad nastoji da odgovori na pitanje kako se kroz lik Eduarda Sama reflektuje potraga za identitetom i suočavanje sa traumatičnim istorijskim nasleđem.
- Biografski kontekst života i stvaralaštva Danila Kiša.
- Analiza romaneskne strukture „porodičnog cirkusa”.
- Uloga i simbolika predmeta u funkciji karakterizacije likova.
- Egzistencijalni aspekti potrage za nestalim ocem.
Auszug aus dem Buch
4.2.1. Graa romana
Roman Bašta, pepeo je graen na teorijskim osnovama moderne evropske književnosti. On je fragmentaran. „Sve do Flobera (Flaubert), književnost je predstavljala celinu [...], totalitet sveta i bia; jednu od osovina života i društva, u istom znaenju kao vojska, vlast, filozofija, država, porodica. Sa Floberom otpoinje razdoblje «dekadencije» koje se produžuje sve do naših dana. Književnost je izgubila svoju prevlast, svoju ravnopravnost, svoju integralnost. [...]«Dekadentna» književnost koja je roena s njim, traje, evo, od Flobera do Džojsa (Joyce), sve do naših dana. Svesna tog zauvek izgubljenog jedinstva, i pomirena s tim. Svesna da je osuena na fragmentarnost, ali željna da, upravo kroz tu fragmentarnost, dâ potpunu viziju sveta i oveka.” Iako radnju i dešavanje možemo da pratimo relativno glatko, tok postoji u neku ruku, ipak moramo da povezujemo prie kao kocke slagalice.
Formalno gledano roman sadrži 12 odeljaka ili glava, koje nisu niti naslovljene niti numerisane. One dalje teže razlaganju na manje nezavisne tematsko-znaenjske celine, meusobno razdvojene dvostrukim razmacima – da bi se razlikovale od pasusa. Te znaenjsko – tematske celine su grupisane oko jedne centralne asocijacije, te se zovu „asocijativni fragmenti”. Svaka od ovih celina za temu ima jednu asocijaciju – linost odnosno motiv – koja se javila u pripovedaevoj svesti, u njegovom seanju. Asocijacije nisu meusobno kauzalno povezane, ve njihovo pojavljivanje zavisi od pripovedaevog seanja. Iz tih asocijativnih fragmenata nastaje moderan roman relativno „labave” strukture.
Sažetak poglavlja
1. Uvodna napomena: Uvod definiše pravopisne i formalne okvire rada, uz napomenu o korišćenim citatima i zahvalnicu mentorki.
2. Biografija pisca: Ovo poglavlje pruža pregled života Danila Kiša, fokusirajući se na njegovo porodično poreklo, uticaje ratnih strahota na detinjstvo i rane formativne godine u Jugoslaviji.
3. Stvaralaki opus: Autor daje periodizaciju Kišovog dela, deleći njegov opus na tri faze: fazu kratkih romana, porodični ciklus i novelističku fazu.
4. Lik oca u romanu Bašta, pepeo: Analizira se autorovo pravo na tumačenje sopstvenog dela i koncept „porodičnog cirkusa”, gde se otac pojavljuje kao centralni, ali zagonetni lik.
4.1. Pisac o svom delu: Razmatra se Kišov stav prema književnoj kritici i njegova želja za ravnopravnim dijalogom između pisca, kritičara i čitaoca.
4.2. Porodini cirkus: Objašnjava se pojam autobiografskog ciklusa i trilogije u kojoj Kiš preispituje sopstvenu porodičnu istoriju kroz različite narativne perspektive.
4.2.1. Graa romana: Razmatraju se teorijske osnove romana, njegova fragmentarna struktura i korišćenje asocijativnih fragmenata u građenju naracije.
5. Traganje za ocem – pitanje identiteta: Istražuje se odnos glavnog junaka Andija Sama prema ocu, simbolika tog odnosa i egzistencijalna potraga za sopstvenim identitetom.
6. Zakljuak: Sumiraju se glavni nalazi rada, naglašavajući Kišovo shvatanje pisanja kao jedinog načina za oslobađanje od tereta prošlosti.
7. Spisak literature: Navedeni su svi primarni i sekundarni izvori korišćeni tokom izrade seminarskog rada.
Ključne reči
Danilo Kiš, Bašta pepeo, lik oca, Eduard Sam, porodični cirkus, autobiografija, fragmentarnost, identitet, holokaust, sećanje, moderna književnost, naracija, egzistencijalizam, asocijativni fragmenti, literatura.
Često postavljana pitanja
O čemu se u suštini bavi ovaj seminarski rad?
Rad se bavi analizom lika oca u romanu „Bašta, pepeo” Danila Kiša, istražujući kako se kroz književnu obradu autobiografskih sećanja gradi lik koji simbolizuje potragu za identitetom.
Koja su centralna tematska područja istraživanja?
Centralna područja obuhvataju biografiju pisca, strukturu „porodičnog ciklusa”, simboliku predmeta u karakterizaciji i egzistencijalne aspekte suočavanja sa traumom.
Šta je primarni cilj ili istraživačko pitanje rada?
Cilj je razumeti ulogu oca kao literarnog lika i „mitskog super-ega” kroz perspektivu odrastanja junaka Andija Sama u ratnim uslovima.
Koja je naučna metoda korišćena u radu?
Korišćena je metoda književne analize, uz oslanjanje na periodizaciju Jovana Delića i teorijske koncepte o strukturi modernog romana.
Šta se obrađuje u glavnom delu rada?
Glavni deo obrađuje odnos autora prema vlastitom delu, građu romana kao fragmentarne strukture i detaljnu analizu potrage za ocem kao ključnim pitanjem identiteta.
Koji su ključni pojmovi koji karakterišu ovaj rad?
Ključni pojmovi uključuju „porodični cirkus”, fragmentarnost, asocijativne fragmente, autobiografsko nasleđe i mitsku dimenziju oca.
Kako autor tumači simboliku „žute zvezde” u romanu?
Simbol „očeve zvezde” tumači se kao novo obeležje sistema koje označava „drugačije”, odnosno jevrejske pripadnike društva, služeći kao tragično upozorenje na predstojeće stradanje.
Kakvu ulogu igra litografija u dečijoj sobi za razumevanje romana?
Litografija predstavlja motiv napuštenosti dece iznad ponora, što sugeriše sudbinsku opasnost i paralelu sa odsustvom oca, koji nije prisutan na slici, nagoveštavajući njegov kasniji nestanak.
Šta za Kiša znači pisanje u kontekstu lične traume?
Za Kiša pisanje predstavlja proces oslobođenja i pročišćenja („katarsu”), gde se bol i tuga transformišu u umetničko delo, što mu omogućava da se suoči sa demonima prošlosti.
- Quote paper
- Daniela Portmann-Bogosavac (Author), 2000, Lik oca u romanu "Bašta, pepeo", Munich, GRIN Verlag, https://www.grin.com/document/49834
