“Sistemska” lutanja u Srbiji traju previše dugo – i koštaju i koštaće mnogo
Skupno nas koštaju, i tek će koštati, dve kobne zablude: prvo, zabluda o tome kakav tržišni sistem treba i možemo da uspostavimo, a druga, na koji način se to najbezbolnije može ostvariti u konkretnoj situaciji.
Višedecenijska tumaranja pre sadašnjih zabluda
Sve od reda uzalud, jer su barem dve premise bile pogrešne:
1) da se tržišni privredni sistem može ostvariti kao socijalistički, nekapitalistički. 2) druga zabludna zabluda odnosila se na način kako takav sistem možemo najbezbolnije i najefikasnije ostvariti u konkretnim uslovima.
I tako je to tumaranje trajalo godinama, čak decenijama: nakon neuspeha jednog programa, brzo se pravio drugi, u nadi da će “ovaj put biti pronađeno ono pravo”. A to pravo nikako da se nađe i nije se ni moglo naći na gore pomenutim pogrešnim premisama.
Samo formalna “prekretnica” nakon 2000. godine
Nakon 2000 godine zaista je došlo do bitnih promena. Ali u čemu su se one suštinski sastojale? U ekonomskom pogledu, suština je bila u tome da je već vladajućem (danas se već vidi:pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, tačnije rečeno kao tranzicioni market fundamentalizam. I u su sadržane dve, samo donekle izmenjene, teška zablude.
Istina, eksplicitnije nego bilo kada ranije, tržište odnosno tržišna privreda je naglašeno tretirana kao efikasniji aranžman ekonomske aktivnosti od bilo koje netržišne varijante; a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbežnost tranzicija iz netržišne (ili quasi tržišne) u tržišnu privredu. Cilj je, dakle, eksplicitno postavljen, odmah ćemo videti, dvostruko neprecizan i lakonski.
Ako se ne precizira šta se podrazumeva pod tržišnom privredom, prethodna rečeno je lakonsko ciljno određenje, ne govori mnogo, ostavlja prostor za različita proizvoljna poimanja. Najopštije se može reći da pod tržišnom privredom podrazumevamo neki aranžman ostvarivanja ekonomske aktivnosti. Kažemo neki, jer on nije jednoznačno određene već ispoljava kao dosta široka skala, koja se proteže od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo)toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena intervencionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. Uspostavljanje optimalnog odnosa između samotokova i intervencionizma, regulisanja/korigovanja pomenutih samotokova, samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem.
Sadržaj
1. “Sistemska” lutanja u Srbiji traju previše dugo – i koštaju i koštaće mnogo
2. Višedecenijska tumaranja pre sadašnjih zabluda
3. Samo formalna “prekretnica” nakon 2000. godine
Ciljevi i tematske oblasti
Ovaj tekst analizira sistemske ekonomske zablude u Srbiji, fokusirajući se na neuspešnu tranziciju iz socijalističkog u tržišni privredni sistem i pogubne posledice primene "tranzicionog tržišnog fundamentalizma".
- Analiza višedecenijskih reformskih lutanja u Srbiji.
- Kritički osvrt na neoliberalni koncept "tranzicionog tržišnog fundamentalizma".
- Razmatranje problema recidiva netržišnog sistema u procesu tranzicije.
- Identifikacija neophodnih reformskih koraka za uspostavljanje funkcionalnog tržišnog ambijenta.
- Uloga države, investicija i borbe protiv korupcije u ekonomskom razvoju.
Auszug aus dem Buch
Samo formalna “prekretnica” nakon 2000. godine
Nakon 2000 godine zaista je došlo do bitnih promena. Ali u čemu su se one suštinski sastojale? U ekonomskom pogledu, suština je bila u tome da je već vladajućem (danas se već vidi:pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, tačnije rečeno kao tranzicioni market fundamentalizam. I u su sadržane dve, samo donekle izmenjene, teška zablude.
Istina, eksplicitnije nego bilo kada ranije, tržište odnosno tržišna privreda je naglašeno tretirana kao efikasniji aranžman ekonomske aktivnosti od bilo koje netržišne varijante; a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbežnost tranzicija iz netržišne (ili quasi tržišne) u tržišnu privredu. Cilj je, dakle, eksplicitno postavljen, odmah ćemo videti, dvostruko neprecizan i lakonski.
Ako se ne precizira šta se podrazumeva pod tržišnom privredom, prethodna rečeno je lakonsko ciljno određenje, ne govori mnogo, ostavlja prostor za različita proizvoljna poimanja. Najopštije se može reći da pod tržišnom privredom podrazumevamo neki aranžman ostvarivanja ekonomske aktivnosti. Kažemo neki, jer on nije jednoznačno određene već ispoljava kao dosta široka skala, koja se proteže od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo)toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena intervencionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. Uspostavljanje optimalnog odnosa između samotokova i intervencionizma, regulisanja/korigovanja pomenutih samotokova, samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem.
Rezime poglavlja
“Sistemska” lutanja u Srbiji traju previše dugo – i koštaju i koštaće mnogo: Uvodno poglavlje ukazuje na postojanje dve ključne zablude o tržišnom sistemu i načinu njegove implementacije u Srbiji koje su uzrokovale dugoročne ekonomske gubitke.
Višedecenijska tumaranja pre sadašnjih zabluda: Autor analizira neuspešne reforme iz socijalističkog perioda, ističući zablude o mogućnosti postojanja tržišnog socijalizma i pogrešne metode tranzicije.
Samo formalna “prekretnica” nakon 2000. godine: Razmatra se period nakon 2000. godine u kojem je neoliberalni model tranzicionog tržišnog fundamentalizma pogrešno prihvaćen kao jedini put ka reformi privrede.
Ključne reči
Tranzicija, tržišna privreda, neoliberalizam, tržišni fundamentalizam, ekonomske reforme, sistemske zablude, makrostabilizacija, investicije, korupcija, javni sektor, ekonomska efikasnost, privatizacija, tržišni ambijent, Srbija.
Često postavljana pitanja
Šta je osnovna tema ovog teksta?
Osnovna tema je analiza ekonomskih lutanja Srbije kroz proces tranzicije, sa posebnim fokusom na zablude o neoliberalnom modelu tržišnog fundamentalizma.
Koja su centralna tematska polja rada?
Centralne teme uključuju neuspešne pokušaje uspostavljanja tržišne privrede, probleme sa recidivima starog sistema i potrebu za suštinskim, a ne samo formalnim ekonomskim reformama.
Koji je glavni cilj analize?
Cilj je ukazati na to da površne promene i primena šok-terapije nisu dovoljne za kreiranje stabilnog tržišnog ambijenta u Srbiji.
Koja se metodologija koristi za tumačenje ekonomskih procesa?
Autor primenjuje kritičku analizu ekonomskih paradigmi, posmatrajući kako se teorijski koncepti (poput neoliberalizma) sudaraju sa realnošću nasleđenog netržišnog sistema.
Šta se obrađuje u glavnom delu teksta?
Glavni deo se bavi razlikom između deklarativnih promena posle 2000. godine i stvarnih potreba za uspostavljanjem održivog ekonomskog sistema.
Kojim ključnim rečima se može opisati rad?
Rad se može opisati pojmovima kao što su ekonomska tranzicija, tržišni fundamentalizam, sistemska reforma i održivi razvoj.
Zašto autor smatra da su reforme nakon 2000. godine bile samo formalne?
Autor tvrdi da su one bile formalne jer se oslanjale na pogrešnu primenu "tranzicionog tržišnog fundamentalizma" umesto na stvaranje sistemskih uslova za funkcionisanje privrede.
Šta autor navodi kao primarni zadatak za ekonomski oporavak?
Primarni zadatak je uspostavljanje ambijenta koji eliminiše korupciju, reketiranje preduzeća i neefikasnost pravosuđa, uz jačanje radnog mentaliteta i produktivnosti.
- Citar trabajo
- Professor Dr Stanko Radmilovic (Autor), 2014, “Sistemska” lutanja u Srbiji traju previše dugo – koštaju mnogo i još će više., Múnich, GRIN Verlag, https://www.grin.com/document/269642
