Ako ostavimo po strani doktrinu tržišnog fundamentalizma kao zastranjivanje, koje je sticajem okolnosti postalo dominantno, pema teorijskim i empirijskim saznanjima tržišni sistem ni danas nema valjanu alternativu, kao ni u vreme kada su o njemu ocenu izrekle dve više nego poznate ekonomske ličnosti. Tržišni sistem, rekla je, Joan Robinson, koja je, inače, daleko od toga da može biti proglašena apologetom kapitalizma i idolopoklonikom tržišnog sistema, "najbolji bunar iz kojega danas možemo zahvatiti vodu." Ili, kao što je svojevremeno rekao najpoznatiji istoričar i analitičar razvoja ekonomske misli Jospeh A. Schumpeter: "(Tržišni) sistem je surov, nepravedan, nemiran, ali vrši posao a, dođavola, to se od njega traži."
Ako je to tako, onda je jasno da je nasilni pokušaj "izgrađivanja socijalizma" (naravno netržišnog) bio velika greška. Postavlja se pitanje: čija? Marksova, zato što je direktno uticao da se ta revolucionarna avantura dogodi? Ili je njegova greška indirektna i sastoji se "samo" u tome što je snažno inspirisao kasnije revolucionare? Ili je odgovoran Lenjin kao i drugi revolucionarni socijalisti zato što su, suprotno Marksovim gledištima, na pogrešnom mestu, na pogrešan način i u pogrešno vreme izvršili avanturistički revolucionarni prevrat, Oktobarsku revoluciju u Rusiji?
Ko je presudno uticao na prvo, boljševičko zastranjivanje od racionalne tržišne solucije
Ako ostavimo po strani doktrinu tržišnog fundamentalizma kao zastranjivanje, koje je sticajem okolnosti postalo dominantno, pema teorijskim i empirijskim saznanjima tržišni sistem ni danas nema valjanu alternativu, kao ni u vreme kada su o njemu ocenu izrekle dve više nego poznate ekonomske ličnosti. Tržišni sistem, rekla je, Joan Robinson, koja je, inače, daleko od toga da može biti proglašena apologetom kapitalizma i idolopoklonikom tržišnog sistema, "najbolji bunar iz kojega danas možemo zahvatiti vodu." Ili, kao što je svojevremeno rekao najpoznatiji istoričar i analitičar razvoja ekonomske misli Jospeh A. Schumpeter: "(Tržišni) sistem je surov, nepravedan, nemiran, ali vrši posao a, dođavola, to se od njega traži."
Ako je to tako, onda je jasno da je nasilni pokušaj "izgrađivanja socijalizma" (naravno netržišnog) bio velika greška. Postavlja se pitanje: čija? Marksova, zato što je direktno uticao da se ta revolucionarna avantura dogodi? Ili je njegova greška indirektna i sastoji se "samo" u tome što je snažno inspirisao kasnije revolucionare? Ili je odgovoran Lenjin kao i drugi revolucionarni socijalisti zato što su, suprotno Marksovim gledištima, na pogrešnom mestu, na pogrešan način i u pogrešno vreme izvršili avanturistički revolucionarni prevrat, Oktobarsku revoluciju u Rusiji?
Da bismo formirali pravilan odgovor na ovo pitanje, biće korisno da uzmemo u obzir i sledeći tekst Strašimira Popovića, jednog od prvih jugoslovenskih ekonomista koji je počeo da sumnja da površinske reforme, koje se ne upuštaju u fundamentalna pitanja, već ostaju pretežno u ekonomsko-političkoj sferi, ne mogu dovesti do pravih odgovora i rezultata: "Već početkom ovog stoleća u Drugoj internacionali postojale su dve suprotne interpretacije socijalizma, što je ostalo do danas: jedna, koja smatra da se socijalizam postupno razvija u krilu starog društva reformama, druga, koja smatra da se samo revolucijom može stvoriti socijalističko društvo. Marksistička doktrina u tome nije jednoznačna i zato su se i jedni i drugi pozvali na Marksa. Najpoznatiji u prvoj grupi bio je Kaucki , a u drugoj Lenjin. Sukob je bio bespoštedan i grub. Kaucki je za Lenjina 'parlamentarni idiot', a prema Kauckom boljševizam (tj. Lenjinova struja - prim. S.R.)je stvorio 'tatarski socijalizam'."
Strašimir Popović, Ogled o privrednom sistemu Jugoslavije, NIO Poslovna politika, 1983, str. 15.
Često postavljana pitanja
Koje su glavne ideje izražene u tekstu?
Tekst se bavi pitanjem ko je najviše odgovoran za odstupanje od racionalnog tržišnog rešenja u ranim danima boljševizma. Razmatra se da li je odgovoran Marks, Lenjin, ili neko treći, uzimajući u obzir različite interpretacije Marksovih ideja unutar socijalističkog pokreta.
Šta tekst kaže o tržišnom sistemu?
Tekst, citirajući Joan Robinson i Josepha Schumpetera, sugeriše da tržišni sistem, uprkos svojim nedostacima, nema valjanu alternativu, naglašavajući njegovu efikasnost u obavljanju posla.
Da li tekst krivi Marksa za boljševičko zastranjivanje?
Tekst razmatra mogućnost da je Marksova odgovornost indirektna, ili čak nikakva, budući da je Marks, navodno, verovao da kapitalizam treba da se razvija dok ne dođe do zasićenja, a da se nije bavio funkcionisanjem budućeg socijalizma, što implicira da nije očekivao brzi revolucionarni prevrat.
Kako Strašimir Popović doprinosi diskusiji?
Tekst citira Strašimira Popovića koji ističe postojanje dve suprotne interpretacije socijalizma u Drugoj internacionali: jedna koja veruje u postepeni razvoj kroz reforme, i druga koja zagovara revoluciju. On ukazuje na različita viđenja Kauckog i Lenjina, gde je Kaucki kritikovao Lenjinov boljševizam kao "tatarski socijalizam".
Šta tekst sugeriše o vremenskom okviru Marksovih ideja?
Tekst implicira da Marks možda nije očekivao da će do revolucionarnog prevrata doći u dogledno vreme, s obzirom na to da se nije bavio detaljima funkcionisanja budućeg socijalizma.
Koja je uloga Lenjina u ovom kontekstu?
Tekst pominje Lenjina kao ključnu figuru u drugoj interpretaciji socijalizma koja zagovara revoluciju, suprotno Marksovim gledištima, i time ukazuje na njegovu moguću odgovornost za avanturistički revolucionarni prevrat u Rusiji.
Koja je alternativa tržišnom fundamentalizmu prema tekstu?
Tekst implicira da, prema teorijskim i empirijskim saznanjima, ne postoji valjana alternativa tržišnom sistemu, ne sugerišući konkretnu alternativu tržišnom fundamentalizmu.
- Quote paper
- Professor Dr Stanko Radmilovic (Author), 2014, Ko je presudno uticao na prvo, boljševičko zastranjivanje od racionalne tržišne solucije., Munich, GRIN Verlag, https://www.grin.com/document/269648
